ZAKS dijamanti - najveća ponuda u regionu

Dijamanti i briljanti - ZAKS

Zlatara ZAKS u svojoj ponudi ima i novu liniju nakita s brilijantima: više od stotinu modela prstenja, tačnije, oko stotinu kompleta na odabir koji sadrže prsten, mindjuse i privezak i 20-ak novih modela burmi s brilijantima. Celokupna kolekcija nakita s brilijantima izrađena je većinom od 18 karatnog belog zlata a po želji kupca može biti oplemenjena dragim kamenjem: safirima, rubinima, smaragdima, ametistima, aquamarinima, dimnim topazima i sl.

Naziv„dijamant“ potiče od reči adams što znači neuništiv, a u godini dana se u svetu iskopa oko 26 000 kilograma dijamanata ukupne vrednosti oko 9 milijardi dolara dok ih se čak 100 000 kg proizvede umetnim putem (za industrijske potrebe).

Dijamanti nastaju kristalizacijom ugljenika pri visokim temperaturama i jakim pritiscima u velikim dubinama zemljine kore. Reč je o najtvrđem materijalu u prirodi otpornomna hemijske reakcije koji je većinom bezbojan ili lagano žućkasto sivkast, ali se povremeno može naći i u drugim bojama: zelenoj, plavoj, crnoj i retko crvenoj boji.

Dijamant je kamen s najvećom optičkom gustinom i najvećim indeksom prelamanja svetlosti kod koje postoji efekat totalne refleksije što znači da se kod čistih dijamanata zrak svetlosti koji pod pravim uglom pada na gornju povrsinu nakon lomljenja u dijamantu odbija i izlazi natrag u stopostotnoj snazi. Primera radi, u drugim materijalima se deo svetlosti izgubi kroz bočne povrsine.

Uz visoku tvrdoću i termalnu vidljivost, dijamant poseduje odlična optička svojstva. Tako su prirodni i čisti dijamanti bezbojni i visoke prozirnosti, dok im prisutnost nečistoća kao što su bor i dušik daje  plavu, odnosno žuto-sivu nijansu, a u nekim slučajevima dijamant može poprimiti i zelenu, ljubičastu, ružičastu, crvenu ili narandzastu nijansu. Dijamant jako dobro raspršuje svetlo što mu daje njegovu karakterističnu svetlucavost i hemijski je vrlo stabilan pa tako pri sobnoj temperaturi ne reaguje s kiselinama. Većina prirodnih dijamanata nastaje pri visokim temperaturama na dubinama između 140 i 190 kilometara pod zemljom. Ono što dijamante prinese bliže površini zemljine kore je magma koja se nakon erupcije vulkana posle određenog vremena ohladi stvarajuci na taj način vulkanske stene.

Dijamanti i briljanti - ZAKS

Dijamantski oblici

 

Dijamantski rez zavisi o mnogo različitih i uzbudljivih oblika. Često dolazi do zabune kada je u pitanju dijamantski rez i oblik; oblik dijamanta zavisi o bazičnom obliku samog dijamanta. Rez ili proporcija zavisi od mogućnosti pojedinih dijamantnskih oblika da reflektiraju svetlo. Kada se postavi pitanje vezano za oblik dijamanta, za svaku osobu vaze druga pravila - zavisno o ukusu osobe. Pravi oblik dijamanta za svaku osobu je onaj koji joj se najviše sviđa po izgledu i nekim njegovim prednostima. Oblik dijamanta može puno „reći“ o osobi, dovesti do izražaja njenu osobenost i stil. Postoje neki osnovni oblici dijamanata, ali svake godine dolaze novi i zanimljiviji oblici.

4 C – Carat, Color, Clarity, Cut (karataža, boja, čistoća i brušenje dijamanata)

Kada se govori o dijamantima, u svetskim okvirima poznat je 4C kriterijum. Na temelju tog kriterijuma određuje se vrednost pojedinog dijamanta:

Carat (mera za težinu 1ct = 0.20g)

Težina (carat) je prvi faktor u određivanju vrednosti dijamanta, ali je isto tako važno uzeti u obzir da dva kamena iste težine mogu imati različite vrednosti zavisno o kvalitetu ostalih faktora kao što su boja, čistoća i kvalitet brušenja. Jedinica za težinu dijamanta je karat (ct), ali se još standardno deli na 100 delova, tako da je najmanja jedinica 0,01 karat. U zadnje vreme pojavljuju se i sitnije podele, pa tako i težine od 0,005 karata, ali samo kod onih najmanjih dijamanata. U poredjenju s gramima, jedan karat je tezak 200 miligrama tj. 0,2 grama.

Color (boja) 

Boja je najvažnija karakteristika dragog kamena i jedna je od ključnih faktora u određivanju vrednosti dijamanta. Kod same klasifikacije dijamanta termin boje i njena gradacija ne odnosi se na sve boje, nego samo na takozvanu "žutu seriju" tj. bezbojne i žućkaste dijamante kakvi se u prirodi najčešće nalaze. Dijamanti ostalih boja, gde intenzivne boje predstavljaju prednost, jako su retki i nemaju svoju određenu gradaciju, nego je vrednost boje individualna.

U opstem poredjenju nalazi se vrlo precizna lestvica i definisana je kao GIA (Gemological Institute of America) standard. Sastavljena je po abecednom redu, počevši od slova D pa sve do Z, gde slovo D označava bezbojni i najkvalitetniji dijamant, a Z najžućkastiji dijamant.

D – F: BEZBOJNI 
G – H: GOTOVO BEZBOJNI 
I – J: GOTOVO BEZBOJNI; POMALO ZASENCEN
K – M: BLEDO ŽUT 
N – R: VRLO MALO ŽUT 
S – Z: SVETLO ŽUT 

Clarity (čistoća)  

Skoro svi dijamanti u sebi sadrže male tragove nekristalizovanog ugljenika, nekih drugih kristala ili pukotina. Čistoća (clarity) dijamanta odredjuje se analizom tih unutrasnjih defekata, tzv. inkluzija(inclusions) u kamenu i njegovih površinskih oštećenja (blemishes). To dvoje zajedno predstavlja karakteristiku čistoće, koja ujedno služi i za identifikaciju dijamanta budući da dva kamena ne mogu imati iste inkluzije na istom mestu čime čine svaki dijamant posebnim.

FL (FLAWLESS): čistoća bez mane; bez unutrasnjih ili spoljnih inkluzija ili oštećenja
IF (INTERNALLY FLAWLESS): bez unutrasnjih mana ili inkluzija
VVS1 (VERY VERY SLIGHTLY INCLUDED): jako, jako malo inkluzija pri povećanju od 10 puta
VVS2 (VERY VERY SLIGHTLY INCLUDED): jako malo inkluzija pri povećanju od 10 puta 
VS1 (VERY SLIGHTLY INCLUDED): malo inkluzija pri povećanju od 10 puta 
VS2 (VERY SLIGHTLY INCLUDED): ponešto inkluzija pri povećanju od 10 puta 
SI1 (SLIGHTLY INCLUDED): malo vidljivih inkluzija pri povećanju od 10 puta 
SI2 (SLIGHTLY INCLUDED): nekoliko vidljivih inkluzija pri povećanju od 10 puta 
I1 (INCLUDED): inkluzije vidljive golom oku 
I2 – I3 (INCLUDED): inkluzije dosta vidljive golom oku 

 

Cut (brušenje) 

Kvalitet brušenja dijamanta od velike je važnosti jer ima najveći uticaj na sjaj, živost i blistanje kamena (briljantnost). To je jedan od faktora za klasifikaciju dijamanata na koji čovek može uticati; a za razliku od boje ili čistoće koje su diktirane prirodom. Faktor brušenja (cut) poznat unutar 4C standarda ne odnosi se na sam oblik kamena ili na stil brušenja, već na kvalitet brušenja: razmeštaj, uglove i proporcije faseta kao i na završnu obradu.
Kada je dijamant idealno izbrušen, zraci svetla koje dopiru u njega odbijaju se od faseta vraćajući se natrag kroz vrh blistajući vrhunskim sjajem, tzv. vatrom. Ako ipak dijamant nije idealno brušen, svetlo će "procureti" negde sa strane kamena. Preplitko ili preduboko brušeni dijamant propusti će svetlost kroz dno ili sa strane, pa se kamen može učiniti manje sjajnim, crnim u centru ili po ivicama i imace druge vizuelno loše efekte. Kao i za boju i čistoću i za kvalitet brušenja postoji više standarda i klasifikacija. Trenutno najkorišceniji standard deli se u 5 kategorija: EX (excellent), VG (verygood), G (good), F (fair), P (poor).